Posledice bombardovanja

Procenjeno je da  je NATO  na Kosovu 1999. godine bacio oko deset tona osiromašenog uranoiijuma.Posledice toga su povećanje broja obolelih od raka,abortusi,leukemija,deformacije novorođenih beba.U Srbiji se do 1999. registrovalo između 15.000 i 20.000 novih slučajeva raka, da bi taj broj već 2004. dostigao cifru od 30.000 novih bolesnika. 2015. godine objavljeno je da je Srbija prva zemlja u Evropi po smrtnosti od malignih tumora.

Lokacije na Kosovu i jugu Centralne Srbije na kojima je NATO avijacija koristila zabranjenu municiju sa osiromašenim uranijumom tokom bombardovanja 1999. godine..

 

Broj  civilnih žrtava u NATO bombardovanju još nije precizno utvrđen.Prema srpskim izvorima od posledica NATO bombardovanja poginulo je između 1200 i 4000 civila.Takože se zvanično navodi da je napadima NATO-a ubijeno oko 1.000 osoba u Vojsci Jugoslavije i policiji.Prištinski korpus imao je najviše poginulih vojnika,oko 500 osoba.Najviše poginulih civila bilo je u napadima na kolone albanskih izbeglica kod Đakovice 14. aprila (75) i u Koriši kod Prizrena 14. maja (87)

Po proceni Jugoslovenske vlade,materijalna šteta tokom NATO bombardovanja iznosi oko 100 milijardi dolara,dok je Grupa-17,dala procenu od  oko 30 milijardi dolara.U bombardovanju je uništeno i oštećeno 25.000 stambenih objekata, onesposobljeno 470 kilometara puteva i 595 kilometara pruga. Oštećeno je 14 aerodroma, 19 bolnica, 20 domova zdravlja, 18 dečjih vrtića, 69 škola, 176 spomenika kulture i 44 mosta, dok je 38 razoreno.

 

Nakon potpisivanja Kumanovskog sporazuma i dolaska KFOR-a, Kosovo i Metohiju je zajedno sa vojskom napustilo više od 200.000 Srba i drugih nealbanaca.Preostali Srbi su ostali da žive na severu Kosova i u izolovanim enklavama.Kao pripadnici nacionalnih manjina bili su lilišavani slobode i  izloženi nasilju.U većini slučajeva to je imalo političku pozadinu,kao i želja da se ukloni nealbansko stanovništvo sa teritorije Kosova.Takodje se navodi da su jedinice OVK bile odgovorne za nasilje nad civilima tokom i posle 1999 godine.

 

NATO bombardovanje

Kosovski rat označava dva paralelna oružana sukoba oko srpske pokrajine Kosovo i Metohija.Prvi od sukoba bio je sukob albanskih terorista iz redova Oslobodilačke vojske Kosova sa jedne starane,a sa druge Jugoslovenske snage bezbednosti (1996-1999).Drugi sukob je bio bombardovanje vojnih i civilnih ciljeva na Kosovu i Metohiji i SRJ od strane NATO pakta.(24. mart 1999 – 10. jun 1999). Predvođen je od strane Sjedinjenih Američkih Država.

Bez dozvole Ujedinjenih nacija,NAT-o je izvršio napad na jednu malu i ekonomskim sankcijama iscrpljenu državu.Time je pokazao snagu i silu najvećeg vojnog saveza koji je svet video.Kao povod za napad iskoristili su optužbe da Jugoslovenske i Srpske vlasti planski vrše etničko čišćenje Albanaca i nprihvatanje sporazuma iz Rambujea od strane jugoslovenskih vlasti.Donošenjem rezolucije 1244 rat je okončan.Ovom rezolucijom Jugoslavija privremeno predaje suverenitet nad Kosovom i Metohijom Misiji Ujedinjenih nacija na Kosovu.Kosovski Albanci su 17. februara 2008. jednostrano proglasili nezavisnost Kosova,što Srbija ne priznaje.

24. marta 1999. godine u 20 časova NATOje započeo vazdušne napade na vojne ciljeve u SRJ.Savezna vlada je odmah uvela vanredno i ratno stanje.Napadi su bez prekida trajali 78 dana.Tokom napada teško su oštećeni infrastruktura,škole,zdravstvene ustanove,privredni objekti,spomenici kulture,crkve,manastiri,medijske kuće i drugi objekti.Tokom bombardovanja NATO snage su koristile municiju sa osiromašenim uranijumom,kao i kasetne bombe.Toje bio i prvi put kada je korišćen stelt-bombarder F-11 i B-,naoružan satelitski navođenim bombama ili raketama ,direktno je poletao iz baze SAD.

Najznačajnije obaranje letelica NATO-a koju je odbrana VJ uspela da obori,bilo je obaranje ponosa američke avijacije F-117, takozvanog ,,nevidljivog”.F-117 je oboren 27.3.1999. na područje sela Buđanovci ,u Sremu.Odbrana VJ imala je vreme od oko 20 sekundi da pretražuje nebo  svojim radarima,pre nego što bi ih otkrili avioni NATO-a i gađali.Obaranje ,,nevidljivog” je bilo prvo obaranje u ratu uopšte. Taj tip aviona je građen specijalnom tehnologijom i materijalima teško primetnim za radare,Tom tehnologijom su do tada raspolagale samo SAD.

Milošević je,početkom juna,iznenada otpočeo nove,dotada najsloženije pregovore.Novi predlog je nastao kao plod razgovora finskog predsednika , Martija Ahtisarija i ruskog predstavnika, Viktora Černomidrina.Njih dvojica su predlog doneli u Beograd  kao i američki diplomata,Strob Talbot.Ubrzo,on je verifikovan na sednici G8,kao i na sednici jugoslovenskog parlamenta. Tekst je prosleđen vojnim delegacijama NATO-a i VJ, koji su u Kumanovu, u NATO-ovom kampu pregovarale oko detalja sporazuma.Nakon potpisivanja vojno-tehničkog sporazuma o povlačenju jugoslovenske vojske i policije sa Kosova i Metohije,napadi su obustavljeni 10. juna.SB UN je doneo rezoluciju 1244, čija suština je u tome da Kosovo i Metohija ostaju u sastavu SRJ (danas Srbije), ali i da državna administracija prestaje da ima uticaj na pokrajinu.Od zavrčetka Drugog svetskog rata,kosovski rat predstavlja prvi rat koji su nemačke oružane snage vodile.

12. juna nastaje veliko iznenadjenje,kada su se na Kosovu našle ruske snage i to u velikom broju,iako je dogovorom bilo jasno predviđeno da one čine simboličan deo međunarodnih snaga, tj. da NATO bude vojni predvodnik mirovne misije.Ove snage su vremenom redukovane,dogovorom NATO-a i Rusije,da bi se kasnije u potpunosti povukle iz pokrajine.